Zdravo,
Rešila sam da obradim na blogu temu koju sam odavno apsolvirala, a to je-
psihologija mase. Njeno prisustvo u svakodnevno životu je postalo toliko očigledno, da postaje smešno. Posebno kada je reč o poslu.
Jedan prosečan dan na poslu-sedim za kompjuterom, okrećem brojeve raznih
firmi. Statistika je sledeća: jedan broj klijenata kaže odmah-odlična ponuda, da,
treba ulagati u poslovanje...kad možete da dodjete da započnemo saradnju?
Ostali, koji žele da odbiju ponudu, često se dešava da razlog nije to što ne žele
saradnju, već im u glavi prave probleme aktuelna zbivanja-sneg je, kriza je, na-
rod nema pare, trenutno nema posla...Govore istim rečima, istim rečenicama
nešto što im je servirano, da mi nije jasno kako sami to ne uvidjaju.
Meni bi bilo neprijatno da po ceo dan ponavljam kao papagaj "kriza, kriza" ili "nemojte sad o oglašavanju, da malo prodje ovaj sneg". Vesti im definišu misli, dan, a ako probaš da uneseš malo pozitivnog stava, ćute kao da nisu razumeli...Nekad imam osećaj da razgovaram sa gladnima u Africi... A činjenica je da su to ljudi koji voze besna kola, odlaze na sve odmore, ne štede na Novoj Godini, garderobi, rodjendanima i slavama...i to sve ne primećuju, već im je problem sneg ili kriza. Troše svoju energiju na negativna razmišljanja o stvarima koje uopšte nisu u njihovom bliskom okruženju, ili barem nisu tako nepodnošljive.
Snegu je tako potpuno prirodno da pada u januaru, nije znao da u nečemu greši; kriza je u ovoj zemlji već 20 godina, samo joj menjaju ime-inflacija, embargo, NATO, SEK. Narod sam sebi i drugima priča da nema pare, a onda ulaze u kola, ne starija od 7-8 godina, koja voze svaki dan (a to košta). Trenutno neki vlasnici nemaju posla jer ništa sem robe ne ulažu u posao. Ali je najvažnije da svi pričaju istu priču...kao da su tek jedinke odvojene kožom, a ne ljudi koji imaju nezavistan sistem razmišljanja. I svi zvuče utučeno, sporo, mlitavo kao da sam ih našla na sahrani.
Lično sam duboko uverena da je u srži ljudskog roda da misli pozitivno. Medjutim,
sad se pitate, zašto onda ima toliko negative energije medju ljudima? Razlog je
veoma jednostavan-zato što su mnogi vremenom zatrpali to pozitivno stresom u raznim oblicima. I kad prosečnog čoveka u Srbiji pitate kakav ishod očekuje od
neke najavljene promene, odgovor će biti da će "biti još gore..." Još jedna bitna
stvar je pokazala snagu psihologije mase na delu u Beogradu, a to je...nećete
verovati...Bus Plus! Nikom ne valja...a ne shvataju da taj sistem već ima pozitvne
strane, i da deluje kao da će ih imati još. Kako bilo, jedno vreme je bio jedina tema u gradu...
Dakle, ako mislite da provedete život po tačno definisanim pravilima, obavezno
pratite vesti, gledajte reality show gde god ga vidite, bavite se tudjim uspesima
ili nevoljama i sigurno je da ćete čitav život provesti veoma nezadovoljni i duboko nesrećni.
Ali, uvek i u bilo kojim godinama se možete trgnuti i početi da mislite svojom glavom, i da odaberete da budete srecniji...
" Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još je čudnije kako nam baš
to malo nedostaje."
Ivo Andrić
Rešila sam da obradim na blogu temu koju sam odavno apsolvirala, a to je-
psihologija mase. Njeno prisustvo u svakodnevno životu je postalo toliko očigledno, da postaje smešno. Posebno kada je reč o poslu.
Jedan prosečan dan na poslu-sedim za kompjuterom, okrećem brojeve raznih
firmi. Statistika je sledeća: jedan broj klijenata kaže odmah-odlična ponuda, da,
treba ulagati u poslovanje...kad možete da dodjete da započnemo saradnju?
Ostali, koji žele da odbiju ponudu, često se dešava da razlog nije to što ne žele
saradnju, već im u glavi prave probleme aktuelna zbivanja-sneg je, kriza je, na-
rod nema pare, trenutno nema posla...Govore istim rečima, istim rečenicama
nešto što im je servirano, da mi nije jasno kako sami to ne uvidjaju.
Meni bi bilo neprijatno da po ceo dan ponavljam kao papagaj "kriza, kriza" ili "nemojte sad o oglašavanju, da malo prodje ovaj sneg". Vesti im definišu misli, dan, a ako probaš da uneseš malo pozitivnog stava, ćute kao da nisu razumeli...Nekad imam osećaj da razgovaram sa gladnima u Africi... A činjenica je da su to ljudi koji voze besna kola, odlaze na sve odmore, ne štede na Novoj Godini, garderobi, rodjendanima i slavama...i to sve ne primećuju, već im je problem sneg ili kriza. Troše svoju energiju na negativna razmišljanja o stvarima koje uopšte nisu u njihovom bliskom okruženju, ili barem nisu tako nepodnošljive.
Snegu je tako potpuno prirodno da pada u januaru, nije znao da u nečemu greši; kriza je u ovoj zemlji već 20 godina, samo joj menjaju ime-inflacija, embargo, NATO, SEK. Narod sam sebi i drugima priča da nema pare, a onda ulaze u kola, ne starija od 7-8 godina, koja voze svaki dan (a to košta). Trenutno neki vlasnici nemaju posla jer ništa sem robe ne ulažu u posao. Ali je najvažnije da svi pričaju istu priču...kao da su tek jedinke odvojene kožom, a ne ljudi koji imaju nezavistan sistem razmišljanja. I svi zvuče utučeno, sporo, mlitavo kao da sam ih našla na sahrani.
Lično sam duboko uverena da je u srži ljudskog roda da misli pozitivno. Medjutim,
sad se pitate, zašto onda ima toliko negative energije medju ljudima? Razlog je
veoma jednostavan-zato što su mnogi vremenom zatrpali to pozitivno stresom u raznim oblicima. I kad prosečnog čoveka u Srbiji pitate kakav ishod očekuje od
neke najavljene promene, odgovor će biti da će "biti još gore..." Još jedna bitna
stvar je pokazala snagu psihologije mase na delu u Beogradu, a to je...nećete
verovati...Bus Plus! Nikom ne valja...a ne shvataju da taj sistem već ima pozitvne
strane, i da deluje kao da će ih imati još. Kako bilo, jedno vreme je bio jedina tema u gradu...
Dakle, ako mislite da provedete život po tačno definisanim pravilima, obavezno
pratite vesti, gledajte reality show gde god ga vidite, bavite se tudjim uspesima
ili nevoljama i sigurno je da ćete čitav život provesti veoma nezadovoljni i duboko nesrećni.
Ali, uvek i u bilo kojim godinama se možete trgnuti i početi da mislite svojom glavom, i da odaberete da budete srecniji...
" Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još je čudnije kako nam baš
to malo nedostaje."
Ivo Andrić
Нема коментара:
Постави коментар
Šta ti misliš?