"Podigni glavu čupavice , to je samo još jedan pad… probudi u sebi ono nasmejano dete spremno na nestašluke - zašto ga ućutkuješ? Gde si zaboravila osmeh - zar iko može da ti ga ukrade? Dozvoli suncu da uđe u tvoja jutra, ne traži istinu lutajući poljima nesanice. Odbaci teret krivice - zar ne vidiš da su ti ruke umorne? Dokle ćeš kidati latice cveta svoje duše da bi drugima od njih postelju pravila? ’’Hvala’’ je nekima reč nepoznata …
Jednom za promenu, sebi oprosti…"Anoniman
Нема коментара:
Постави коментар
Šta ti misliš?